03 јан Gubitak bliske osobe: tugovanje i podrška

Gubici su vrlo teški događaji koji u ljudima izazovaju jake i teško podnošljive emocionalne i druge reakcije. Reakcije na gubitak su raznolike kao što je i svaki čovek jedinstven i priča za sebe. Ista je stvar i sa oporavkom od gubitka. Proces tugovanja i oporavak od gubitka zavisi od dosta individualnih faktora. Samo neki od faktora koji utiču na proces tugovanja kao i na to kroz šta osoba prolazi zavisi od vrste gubitka, ali i od toga da li je gubitak prirodan (iznenadan ili očekivan) ili je pak nasilan i u kojoj meri.

Ono što po samoj prirodi čoveka teško pada jeste gubitak drugog ljudskog bića (deteta, partnera, roditelja, prijatelja, kolege). Lako je staviti sve to u jednu zagradu, međutim svaki od ovih gubitaka nosi sa sobom svoje emocionalne, misaone, ponašajne i telesne reakcije.

Tugovanje nakon gubitka bliske osobe je prirodan proces tokom koga treba da pomirimo ono što u glavi znamo (da izgubljenog više nema kao i da više nikada neće biti kao pre) i ono što osećamo „u srcu i duši“ (to je strašno, nemoguće, besmisleno, nepravedno).

Koliko dugo traje tuga izazvana gubitnom bliske osobe?

U ovom delu se najlakše može primetiti razlika između podrške koju, najčešće, tugujući dobijaju iz svoje okoline i profesionalne podrške stučnog lica. Okolina ožalošćenih je neretko i sama pogođena gubitkom te nije u stanju da se posveti i na adekvatan način reaguje. U tom slučaju možete zakazati savetovanje u kom ćete dobiti adekvatnu podršku kroz proces tugovanja.

Neke od rečenica koje se često čuju, a koje nemaju adekvatan uticaj i poruku upućenu ožalošćenom su:
„Nemoj se osećati loše“ – U suštini nemoguće je ne osećati se loše kada nekog sebi bliskog izgubite, ovde se samo dovodi u pitanje da li ćete to pokazati ili ne.

„Tuguj sam/a“ – Obično iz razloga što ispoljavanje tuge u drugim prisutnim ljudima izaziva dodatnu tugu i žaljenje.
„Daj sebi vremena“ – Zapravo vreme samo po sebi ne radi ništa. Ukoliko se osoba ne posveti svom gubitku, ne proživi ga i razradu, biće zakočena u svom tugovanju ili će ga sa druge strane potisnuti, te će se on ispoljavati kroz neke druge oblike emocija i ponašanja.

„Budi jak/a zbog drugih“ – Ovo često čuju starija deca, jer treba da budu podrška mlađoj ili majke/očevi kada treba da budu podrška deci. U suštini ovo je nemoguće sprovesti koliko god zvučalo „razumno“. Tuga je tuga, bilo da je još neko pogođen gubitnom ili ne.

Ove rečenice se jako često mogu čuti kada neko iz okoline želi da kaže nešto i pritom uteši tugujuću osobu. Jasno je da su namere dobre, ali one ne potiču od onoga što je zaista potrebno osobi koja tuguje, već su rezultat njihovih sopstvenih želja i potreba – a to je da im je teško da gledaju osobu kako tuguje, jer je onda i njima dosta teže.

To polazi od prirodne čovekove potrebe da pomogne, bude koristan, stekne kontrolu nad situacijom i tako dalje. Međutim ono što je u ovim prvim trenucima nakon gubitka potrebno osobi koja je izgubila nekog sebi bliskog, je da se oseti sigurno i zbrinuto. Trebaju joj ljudi koji će u svakom trenutku biti tu za nju, naročito u trenutku kada se susreće i doživljava najteže i najintenzivnije emocije.