Kako društvene mreže utiču na naše samopoštovanje - Mina Ilić
93
post-template-default,single,single-post,postid-93,single-format-standard,ajax_fade,page_not_loaded,,qode-title-hidden,qode_grid_1300,qode-theme-ver-13.8,qode-theme-bridge,disabled_footer_bottom,wpb-js-composer js-comp-ver-5.4.7,vc_responsive

Kako društvene mreže utiču na naše samopoštovanje

Nivo samopoštovanja koji imamo, u velikoj meri utiče na kvalitet života. Ono diktira poverenje, odnosno veru u sebe, pojam o tome čime treba da se bavimo, s kim da se družimo, koliko zaslužujemo sreće, zdravlja ili novca.

Samopoštovanje je zapravo vrednosna deskripcija sebe i stvaramo ga kroz interakciju sa drugim ljudima iz naše okoline. Mišljenje drugih ljudi o nama samima, kao i poređenje sa ostalim ljudima predstavlja temelj na osnovu kog gradimo sliku o sebi. Shrauger i Schoeneman su uradili jedno zanimljivo istraživanje u kome su došli do zaključka da mi ipak ne vidimo sebe baš onako kako nas drugi vide, ali vidimo sebe onakvim kakvim mislimo da nas drugi vide.

Teorija socijalnog poređenja

Zanimljivo je stanovište teorije socijalnog poređenja koje kaže da mi sami tražimo objekat sa kim cemo se porediti u zavisnosti od toga šta želimo da postignemo. Ukoliko želimo da otkrijemo informacije o sebi, ulazimo u uzlazno socijalno poređenje sa ljudima koji su u nekoj kategoriji života uspešniji od nas (uspešniji su u školi/na fakultetu, imaju bolje plaćen i cenjen posao, bolje izgledaju i tako dalje) i analiziramo koliko nama još treba kako bismo dostigli osobu kojoj se divimo. Sa druge strane, kada nam je cilj da imamo dobro mišljenje o sebi, ulazimo u silazno socijalno poređenje. Taj mehanizam obično koristimo kada želimo da utešimo sebe, poređući se sa ljudima koji su lošiji u nekom aspektu od nas, pa smo onda mi ti koji smo uspešniji, zdraviji, srećniji. Da li bi ova teorija bila ista da je nastala u doba društvenih mreža?

Samopoštovanje i društvene mreže

Koliko je poređenje sa drugim ljudima važno svedoči svakodnevno poređenje sebe sa sadržajem na društvenim mrežama koje izbacuju naši prijatelji, poznanici ili nepoznanici. Zato se uvek trudimo da izaberemo baš najbolju sliku za Instagram, ne izbacujemo ništa što bi nas kompromitovalo i što bi odstupalo od slike kakvu želimo da stvorimo u očima drugih ljudi.

Svako ko želi da održi pozitivno mišljenje o sebi, pa samim tim i samopoštovanje, po teporiji socijalnog poređenja, teži da njegov sadržaj na društvenim mrežama bude zanimljiviji i lepši u poređenju sa drugim ljudim. To je danas sasvim lako sprovodljivo, obzirom da je svako od nas “gazda” nad svojim profilom. Pa tako retko ko izbacuje slike kada je tužan, nesrećan i usamljen.

A šta ako nismo deo ciklusa ulepšavanja svakodnevnog života kroz društvene mreže? Tada možemo stvoriti sliku o tome kako drugi ljudi perfektno žive, zadovoljni su, uživaju u ljubavi i sreći, putuju. Tada pogledamo sebe kako sedimo u nedelju ujutru u progoreloj pidžami od cigareta i pitamo se šta sa nama nije u redu. U tom slučaju, jasno je da ćemo se osećati loše, ali i kako će to sve uticati na naše samopoštovanje.

Zaključak je da je na društvenim mrežama život mnogo lepši, lakši i raskošniji u poređenju sa realnim životom. Ukoliko uđete u borbu nadmetanja na društvenim mrežama zarad subjektivnog doživljaja samopoštovanja, znajte da je borba unapred izgubljena, jer će se uvek naći neko ko je lepši, bolji, uspešniji od vas.