08 феб Ljubomora: Sve što treba da znate

Ljubomora spada u sekundarne emocije. Ona se ne izražava u svim kulturama na isti način, a postoje i razlike u ispoljavanju ljubomore kod muškaraca i žena. Ljubimora se javlja onda kada se jedan od partnera oseti ugroženo. Pored toga podrazumeva i različite, nekad jače, nekad slabije reakcije. U ovom tekstu sam pisala o vrstama ljubomore, o tipičnom ponašanju koje prati ljubimoru, o bračnoj ljubomori, kao i kako izaći na kraj sa ljubomorom.

Šta je ljubomora?

Ljubomora se kao emocija i stanje uma sastoji iz nekoliko delova.

Prva komponenta ljubomore je percepcija ugroženosti. Šta to znači? To znači da smo na osnovu nekih, nedovoljno konkretnih sitnica počeli da razmišljamo, analiziramo i sumnjamo u ispravnost partnera, odnosno sumnjamo da postoji suparnik/ca ili u stabilnost odnosa. Neki ljudi će već u ovoj fazi početi da „gube glavu“, a neki će sa druge strane ostati mirni, ili pak neće ni obraćati posebnu pažnju na to. Kako će se pojedinac ponašati zavisi od osobina ličnosti i stepena tolerancije.

Neki ljudi imaju visok prag tolerancije na potencijalnu ugroženost. Oni su sigurni u partnera, zadovoljni su sobom i svojim odnosom, pa ni ne smatraju da su ugroženi. Ljudi sa nižim pragom tolerancije često zavise od svog partnera, pa im s tim u vezi ne treba puno kako bi se osetili ugroženo.

Naravno, hoće li neko biti tolerantan na potencijalne pretnje zavisi od stepena ugroženosti ali i od toga kakva je pretnja u pitanju. Ukoliko procenjujemo da je suparnik fizički privlačan ili poseduje osobine koje su privlačne partneru, pretnja je veća, a prag tolerancije – smanjen. Reakcija zavisi i od vrste pretnje: seksualna ili emocionalna. I najmanja naznaka da se radi o pretnji seksualne prirode, prag tolerancije na ugroženost pada na najniži mogući nivo.

U drugoj fazi, često nesvesno, razmišljamo o uzrocima. Mada se neretko u ovoj fazi percipira katastrofa, svršetak odnosa ali i svega lepog u životu, iako još uvek ne postoje validni dokazi da je do prevare zaista došlo.

Treća komponenta podrazumeva ljubomoru kao reakciju jednog ugroženog i povređenog bića. Kakva će reakcija na ljubomoru biti zavisi od mnogo faktora. Međutim svakako postoje neke rodne razlike u reakcijama na ljubomoru:

Muškarci u ljubomornom stanju češće pribegavaju agresivnom ponašanju (bilo verbalno ili fizičkom), konzumiraju alkohol i ponašaju se kao da im više nije stalo. Žene kada su ljubomorne češće upadaju u depresivna stanja, plaču kad su same, trude se da budu fizički privlačne kako bi poboljšale svoje samopoštovanje.

Ljubomora: Teorijsko pojašnjenje

Ljubomora se po teoriji prvrženosti ogleda u pretpostavci da će priroda povezanosti između roditelja i deteta tokom prve tri godine života, delovati na porirodu intimnih odnosa u braku, ali i na pojavu ljubomore. Deca koja su sigurno emotivno povezana sa svojim roditeljima biće odana partneru i imaće dugoročne partnerske odnose. Sa druge strane dece koja imaju nesigurnu emocionalnu povezanost sa roditeljima, imaće površnu emocionalnu vezu sa bračnim partnerom, biće sumnjičavi, nesigurni i ljubomorni.

Vrste ljubomore

Razlikujemo 3 vrste ljubomore, dok intenzitet sve tri vrste može biti jednako jak:

1. Reaktivna ljubomora – Ova ljubomora je posledica stvarnog ponašanja partnera. Javlja se kao reakcija na partnerov flert, zavođenje ili prevaru.
2. Anksiozna (neurotična) ljubomora – U ovom slučaju osoba samo zamišlja da joj partner emocionalno ili seksualno nije veran. Ne postoji realan razlog iako ljubomorna osoba stalno „nailazi na dokaze“.
3. Preventivna ljubomora – Ona se javlja kada partner želi da spreči moguću prevaru. Javlja se i na najmanji povod. Nakon prevare, ukoliko povređen partner odluči da ostane u odnosu, javlja se kao mehanizam odbrane kao posledica nedostatka poverenja u partnera.

Tipična ljubomorna ponašanja:

1. Dalja potraga za informacijama, šprijuniranje, provera telefona i drugih naloga;
2. Ograničavanje partnera da stupi u razgovor sa potencijalnim suparnicima na različitim skupovima, stalna telesna blizina partneru
3. Manipulisanje (flert sa drugima kako bi se partner napravio ljubomornim, spontano pominjanje suparnika kako bi se pratila reakcija)
4. Izražavanje osećaja povređenosti, plakanje, durenje
5. Nasilno ponašanje (pretnje, udaranje, odvlačenje partnera iz društva suparnika)
6. Bacanje predmeta i stvari
7. Svađanje, sarkazam, vređanje
8. Pretnje raskidom/razvodom
9. Omalovažavanje suparnika
10. Pokušaji da se odnos vrati na staro (kupovina poklona, davanje komplimenata…)
11. Otvorena pretnja suparniku i naređivanje da izađe iz odnosa
12. Razgovor sa partnerom o ljubomori, postavljanje „test“ pitanja, dogovanjanje novih pravila, uveravanje partnera da se kriza može prebroditi
13. Poricanje ljubomore

U suštini bilo da razloga za ljubomoru ima ili ne, pažnja i strpljenje partnera u prevazilaženju krize imaju veliku ulogu. Razgovor o ljubomori, može samo da učvrsti odnos i potpomogne mu da se kriza  prevaziđe.

Ponekad ljudi nisu u stanju da sami izađu na kraj sa ljubomorom,  pa je sasvim prirodno i legitimno potražiti profesionalnu psihološku podršku. Partnersko savetovanje ili individualna psihoterapija mogu pomoći osobi da kanališe ove emocije na adekvatan načim. Neosnovana ljubomora često može narušavati kvalitet odnosa pa je njeno razrešenje i više nego poželjno.

Ljubomora u braku

Ljubomora je vrlo česta emocija i može da se javi u svim odnosima. Između prijatelja, između kolega (kada imaju istog nadređenog), među braćom i sestrama, a najčešće između partnera i bračnih parova. Kao što vidimo, da bi se javio osećaj ljubomore, ljubav nije nužna (primer sa kolegom sa posla), ali je nužan strah od gubitka ili narušavanja odnosa. Stučnjaci iz ove oblasti navode da je „ljubomora emocionalna reakcija koja se javlja kada pojedinac smatra da će izgubiti odnose sa nekom osobom (bračnim partnerom) i da će njegovo mesto zauzeti neka treća osoba“.

Bračna ljubomora ima još jednu, nešto izraženiju komoponentu, a to je potreba da budemo potrebni. To je oblik potvrde naše važnosti, kao i potvrda fizičke i psihološke privlačnosti partneru. Kada sve to ugrozi treća osoba, javlja se ljubomora kao reakcija.

Od čega zavisi bračna ljubomora

Na koji način će partneri reagovati na strah od gubitka odnosa, zavisi od nekoliko stvari. Prva naravno i najvažnija je skup ličnih osobina partnera. Ukoliko je jedan od partnera ima niže samopoštovanje veća je verovatnoća da će biti ljubomoran i imati niži prag tolerancije na ugroženost.

Međutim ne mora samo nisko samopoštovanje biti uzročnik ljubomore u partnerskim odnosima. Po teoriji pivrženosti koju sam navela nešto ranije u tekstu, ukoliko je dete imalo nesigurno formiran rani odnos sa roditeljima, često je kasnije u životu zavisno od svog partnera, ima niži prag tolerancije na ugroženost, pa i najmanji povod izaziva snažnu ljubomoru. Tada se ljubomora javlja kao pokušaj sprečavanja gubitka i borba za odnos. Ove osobine nisu konstantne i nepromenljive.

Česti su slučajevi kada osoba trenutno nije zadovoljna sobom i svojim životom pa je u tom periodu više ljubomorna. Na primer osoba je ostala bez posla, nezadovoljna je radnim mestom, ima loše odnose sa roditeljima i ne toliko bliske prijatelje, sve su to situacije koje utiču na opšte zadovoljstvo sobom pa samum tim i na manju sigurnost u sebe, što je pogodno tlo za rađanje ljubomore.

Ljubomora se u braku često javlja kada je jedan od partnera mišljenja da je puno uložio u odnos. Sa pojavom suparnika, isticaće da mu je nanesena nepravda i imaće snažan osećaj ljubomore i nepravde. Ovde spadaju i pojedinci koji su po prirodi sumnjičavi, koji zamišljaju scenario partnerove preljube i imaju ljubomorne reakcije kao da se preljuba zaista i desila. Takođe ljudi sa izraženim neurotičnim, introvertnim, posesivnim i anksioznim osobinama, su češće ljubomorni od onih kojima te osobine nisu izražene.

Psihoterapija može pomoći da osoba osvesti svoje mehanizme i procese, kao i da dobije uvid u uzročno posledične reakcije, što bi uz adekvatnu motivisanost moglo da pomogne da u nekim sledećim i novim situacijama bolje sagleda sliku događaja i realno proceni svoju ugroženost. Ukoliko je ljubomora reaktivna odnosno izazvana, treba raditi na odnosu sa partnerom.

Drugi kriterijum od koga zavisi pojava ljubomore u braku su nepisana pravila konkretnog odnosa. Bilo da su se partneri eksplicitno dogovorili ili se neka pravila podrazumevaju, ukoliko neki od partnera ne ispoštuje postavljene norme, supružnik će izraziti ljubomoru. Istraživanja pokazuju da čak i u brakovima gde norme nisu striktne i jake, na (potencijalnu) prevaru supružnici takođe reaguje jakom ljubomornom reakcijom.

Šire društveno okruženje takođe diktira određen sistem vrednosti i to kako treba da se reaguje na  na neispoštovane norme i prevaru. Osoba koja je prevarena će verovatno reagovati u skladu sa društvenim sistemom vrednosti. O prevari i reakcijama na prevaru biće reči u drugom tekstu.

Ljubomora ili zavist?

Zavist i ljubomora nisu sinonimi. Zavist je osećaj koji se javlja kod ljudi kada nešto žele a ne poseduju, a zavidni su prema ljudima koji to poseduju. Ljubomorni ljudi već poseduju to što žele, ali se plaše da to što imaju ne izgube.

Kako izaći na kraj sa ljubomorom

Kvalitetan odnos se gradi. Mi učimo kako da na najbolji mogući način izađemo na kraj sa nedaćama koje su neminovne. S tim u vezi iskren razgovor sa samim sobom, partnerom ili psihoterapeutom može biti od izuzetne pomoći. Svako ko je ljubomoran ima svoje razloge, svoje veće ili manje predispozicije za ljubomorne reakcije, ali i partnera koji je priča za sebe. Upravo zato ne postoji jedan univerzalan način da se izađe na kraj sa ljubomorom, ali i stekne i izgradi siguran i kvalitetan odnos. Iako je tako, ulaganje u bliske odnose direktno utiče na zadovoljstvo životom i lični osećaj sreće i ispunjenosti.

Ukoliko smatrate da imate problem sa ljubomorom i da ona narušava kvalitet vašeg partnerskog odnosa, kao i to da ne možete sami izaći na kraj sa njom, kontaktrajte me kako bismo zakazali termin.

Zapratite me na Instagramu i Facebooku kako bismo bili u kontaktu.

Više o bračnim i porodičnim odnosima možete pročitati u knjizi Psihologija braka i obitelji.