08 мар Opsesivno Kompulzivni Poremećaj : Simptomi, Uzrok i Lečenje
Često čujem: “Ja imam Opsesivno kompulzivni poremećaj, volim kada mi je čisto”. Odmah na početku ću reći da OKP nije preterana urednost. Ali šta opsesivno kompulzivni poremećaj jeste možete u potpunosti razumeti čitanjem ovog teksta.
Šta je Opsesivno kompulzivni poremećaj (OKP)
Anksioznost ili drugačije poznata kao patološki strah je stanje uznemirenosti i napetosti kada objektivna opasnost ne postoji ili kada je emocionalni odgovor nesrazmeran doživljenoj opasnosti.
Opsesivno kompulzivni poremećaj spada upravo u jedne od anksioznih poremećaja. Njih karakterišu neprijatne, ponavljajuće i često zastrašujuće misli kao i ,,ritualna ponašanja”.
Ono što razlikuje OKP od ostalih anksioznih poremećaja, poput fobija ili paničnih napada, jeste činjenica da anksioznost i strahovi proizlaze iz ponavljajućih, neželjenih i nametljivih misli, odnosno opsesija.
Simptomi opsesivno kompulzvnog poremećaja
Opsesivni simptomi koji karakterišu OKP su dugotrajne ponavljajuće i prisilne misli. Osoba prepoznaje da su te misli preterane i besmislene, ali uprkos tome ne uspeva da im se odupre. Kao posledica toga opsesije – opstaju. Sam sadržaj misli (opsesija) je veoma uznemiravajuć i neprijatan za osobu koja ih doživljava.
Najčešće opsesije:
- Prljavština (npr. da su ruke konstantno prljave)
- Agresivne akcije (da će povrediti druge)
- Poredak (da stvari moraju da stoje po tačno utvrđenom redosledu, u suprotnom nešto loše će se desiti)
- Seksualnost (neprihvatljive seksualne želje)
Prethodno pomenute opsesije praćene su ponavljajućim i stereotipnim radnjama odnosno kompulzijama.
Najčešće kompulzije:
- Zaključavanje brave i proveravanje zaključanosti vrata više puta
- Brojanje (Do određenog broja ili po određenom redosledu)
- Oblačenje (Oblačenje određenih predmeta po tačno određenom redosledu)
Kompulzije se javljaju kao posledica opsesivnih misli.
Evo i primera: Osoba višečasovno pere ruke usled nametnute ideje da su ruke prljave i kontaminirane bakterijama. Jak strah od zaraze, odnosno smrti. Uloga kompulzija je da trenutno ali kratkotrajno olakša i smanji anksionosti. Kompulzije su tu da ponište žnačenje opsesivnih misli.
Osoba usled kompulzivnih radnji ima privid da se ,,brani” od opsesivnih misli i na taj način vidi kontrolu nad situacijom. Opsesije i kompulzije se mogu javiti i odvojeno ali češći slučaj je da nakon zastrašujućih misli slede i kompulzivne radnje.
U oko 80% osoba s OKP-om ima oba simptoma. Opsesivno kompulzivni poremećaj se najčešće prvi put javlja u adolescentskom periodu nakon stresnih događaja.
Ukoliko prethodno pomenuti simptomi uzrokuju drastične probleme u svakodnevnom funkcionisanju i traju najmanje dve nedelje predlaže se odlazak psihoterapeutu.
Kako se to osoba ,,brani” kompulzivnim radnja od neprijatnih misli?
Osoba ponavlja kompulzivne radnje kako bi smanjila teskobu izazvanu neprijatnim msilima. Drugačije rečeno, kompulzije često deluju kao način da se osoba nosi s opsesivnim mislima.
Kada osoba obavi određenu kompulzivnu radnju, oseća privremeno olakšanje od zastrašujućeg sadržaja misli To privremeno smanjenje problema deluje kao pojačivač za ponovno izvođenje kompulzivnih radnji.
Na primer,ako osoba ima opsesivnu misao o tome da su vrata otključana i da će se nešto loše dogoditi ako ih ne proveri, ta osoba može razviti kompulziju proveravanja vrata. Proveravanje vrata postaje ritual koji smanjuje teskobu povezanu s opsesivnim strahom.
Važno je napomenuti da, iako kompulzivne radnje trenutno smiruju uznemirenost, to je samo privremeno rešenje. Tokom vremena, osoba se može sve više prepuštati kompulzijama i usled toga može doći do otežane funkcionalnosti i poremećaj može značajno uticati na svakodnevni život.
Uzroci Opsesivno kompulzivnog poremećaja
Karakterne osobine kao što su opreznost, sumnjičavost, težnja ka preteranom redu, perfekcionizam i rigidnost mogu predstavljati rizik za razvijenje Opsesivno – kompulzivnog poremećaja.
Stručnjaci veoma ističu naslednu komponentu kao i disfunkcionalni porodični obrazac, odnosno ovaj poremećaj se često javlja u okviru istih porodica, kao posledica transgeneracijskog prenošenja načina nošenja sa stresom.
Kako nastaje Opsesivno kompulzivni poremećaj?
Psihoanalitičke teorije objasnjavaju da Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) proizlazi iz unutrašnjih konflikata vezanih za agresiju i seksualnost. Pa opsesivne misli često imaju neki nedozvoljeni i ekstremno zabranjeni agresivni ili seksualni sadržaj.
Istraživanja ukazuju da je OKP češći kod osoba koje su odrasle u okruženju gde su roditelji bili skloni preteranom štićenju, negujući time zavisnost i nesamostalnost. Takođe, javlja se i kod onih čiji su roditelji bili izrazito kritički nastrojeni i zahtevni. Ovaj nalaz podržava činjenica da se osnovni strahovi koji leže u osnovi određenih opsesija odnose na strah od kritike i posledice greške.
Naime, opsesije često isplivavaju na površinu u situacijama gde postoji povećan pritisak odgovornosti.
Osobe sa OKP-om često doživljavaju anksioznost povezanu s potrebom da izbegnu greške i kritike. To može biti posledica prethodnog roditeljskog uticaja. Negovanje zavisnosti ili, s druge strane, visoki standardi i zahtevi tokom odrastanja mogu doprineti formiranju ovih opsesivnih obrasca.
S’ druge strane kognitivno bihejvioralna teorija objašnjava da poremećaj proizlazi iz interakcije između određenih kognitivnih procesa (misli, uverenja) i ponašanja.
Kognitivni aspekt OKP-a počinje s opsesivnim mislima koje često sadrže neprijatan sadržaj. Zatim,osobe sa ovim problemom često imaju određena negativna uverenja koja prate njihove opsesivne misli. To mogu biti uverenja o vlastitoj odgovornosti za sprečavanje loših stvari ili uverenja o tome da je svet opasan.
Već smo spomenuli neke od primera, ali evo još jednog: osoba s opsesivnim strahom od zaraze može verovati da će se ozbiljno razboleti i umreti ako ne sprovede određene kompulzivne radnje.
Sledeća komponenta je kompulzivno ponašanje: Kako bi smanjili neprijatnosti izazvane opsesivnim mislima, pojedinci s OKP-om izvode određene kompulzivne radnje ili ,,rituale“.
Kognitivno-bihevioralna teorija OKP-a naglašava da do održavanja ciklusa opsesivnih misli, negativnih uverenja i kompulzivnih radnji održava poremećaj. Kompulzije samo privremeno smanjuju tegobe, ali dugoročno održavaju uverenje da su kompulzivne radnje nužne za izbegavanje opasnosti ili katastrofe.
Razlika izmedju Opsesivno kompulzivnih crta, Opsesivno kompulsivnog poremećaja i Opsesivno kompulzivnog poremećaja ličnosti?
Svako od nas je u nekom trenutku imao iskustva sa nekim od gore pomenutih simptoma opsesivno kompulzivnog poremećaja. Međutim, nemamo svi postavljenu dijagnozu OKP-a.
Ono što je bitno jeste da osobe koje imaju opsesivne misli nemaju osećaj da su te misli nametnute od strane neke sile. Osobe sa ovim izraženim crtama vrlo lako shvataju da su opsesivne misli njihove.
Ukoliko volite da je sve na svom mestu, ne prijaju vam promene, ovo ne znači da imate opsesivno kompulsivni poremećaj. Veća je verovatnoća da je reč o opsesivno kompusivnoj strukturi ličnosti.
Opsesivno kompulsivni poremećaj prati izrazita patnja u svakodnevnom životu. Osoba ima problem da obavlja svakodnevne obaveze, odlazi na posao, sluša predavanja, uči, putuje, da bude usmerena na druge ljude.
Osoba sa OKP-om se najčešće osamljuje i sa vremenom kvalitet života značajno opada. Osoba je nervozna, telesno napeta, nezadovoljna, svesna koliko su kompulzije kojima poništava neprijatne misli nelogične, te često oseća i krivicu.
Ono što odmah imam potrebu da kažem, jeste da postoji rešenje. Opsesivno kompulzivni poremećaj se leči. Psihoterapija nije brza ni laka, i zahteva puno strpljenja kako klijenta tako i terapeuta.
Kada govorimo o opsesivno-kompulsivnom poremećaju ličnosti, imamo osobu koja je rigidna i koja veruje u to da postoji samo jedan ispravan način života.
Osoba ne pati, što je najveća razlika u odnosu na OKP generalno. Osoba sa opsesivno-kompulsivni poremećaj ličnosti kontroliše svoje ponašanje i ima tendenciju da kontroliše i ponašanje drugih. U najmanju ruku osuđuje svako ponašanje koje ne vodi načinu života za koji ta osoba smatra da je ispravan.
Lečenje opsesivno kompulzivnog poremećaja
Prvi i ključan korak leži u sposobnosti prepoznavanja problema, iskrenosti prema sebi i snažnoj motivaciji za rad.
Bitan segment rada sa osobom koja ima OKP je prihvatanje da su opsesivne misli njene, a ne nametnute.
Sport, hobi, prijatelji, ljubav i podrška partnera i porodice će pomoći osobi sa dijagnozom da sačuva pozitivnu sliku o sebi.
Lekovi koji se najčešće koriste u lečećenju Opsesivno kompulzivnog poremećaja su antidepresivi. Pozitivni efekti lekova uz adekvatan psihoterapeutski rad očekuju se nakon nekoliko nedelja, a dužina trajanja lečenja je najmanje godinu dana. Više iz psihijatrijskog ugla možete čuti na podkastu o opsesivno kompulzivnom poremećaju.
Za redukovanje opsesija najčešće se koristi tehnika zaustavljanja misli. Takođe terapija prihvatanjem i posvećenošću pomaže osobi da prihvati opsesivne misli isključivo kao misli koje nemaju nikakvu moć.
Cilj ove terapije je da klijent vodi aktivan i kvalitetan život. Uz trud, psihoterapeutski rad i farmakoterapiju ukoliko je neophodno, prvi rezulati se mogu videti posle par nedelja. Lečenje OKP-a nije kraći od godinu dana.
Ukoliko prepoznaješ svoj problem u prethodno napisanom, seti se da su misli samo misli, ne činjenice, niti predskazanja. Izlečivo je. Može postati prošlost. Koliko god vama možda sada ne deluje da je tako.
Mina Radosavljević